ГЕНЕТСКО-ЕПИДЕМИОЛОШКИ АСПЕКТИ ТУМОРА МОЗГА КОД ДЕЦЕ И АДОЛЕСЦЕНАТА

Сажетак

Важан део етиолошких истраживања тумора мозга представља изучавање наследних фактора. У ту сврху, користе се следећи типови студија: 1) генетски, који укључују молекуларно-цитогенетске студије, студије близанаца и студије породичне агрегације и хередитарних синдрома; 2) епидемиолошки, који подразумевају дескриптивне и аналитичке, најчешће анамнезне (case-control) студије. Циљ овог рада је да се на основу доступне литературе сумирају досадашњи резултати о улози наследних фактора у етиологији тумора мозга, превасходно везаних за педијатријски узраст. У том контексту приказани су и резултати епидемиолошко-анамнезне студије тумора мозга код деце и адолесцената, изведене током 1997-1998. године у Београду. Испитивања генетских обележја тумора мозга у оквиру базичних истраживања указују да различити типови тумора мозга имају различите генетске ненормалности. Генерално, промене кариотипа постају израженије с порастом степена малигности тумора мозга, уз изражену цитогенетску хетерогеност у самим туморима. Као веома честа ненормалност наводи се појава изохромозома 17q, насталог губитком секвенција DNK на кратком краку p истог хромозома. Позната је удруженост појединих типова тумора мозга с одређеним неурокутаним синдромима, међу којима су најчешће неурофиброматоза и туберозна склероза. Описано је и јављање медулобластома и субепендимома у монозиготних близанаца. Међутим, само око 4 посто болесника с тумором мозга је с неким од тих синдрома, или члан породице оболелог од тумора мозга. Резултати ретких епидемиолошко-анамнезних студија тумора мозга код деце и адолесцената, нису конзистентни у погледу асоцијације тумора мозга с појавом тумора или других малигних тумора код сродника. У првој студији те врсте, обављеној у нашој земљи, болесници с тумором мозга значајно су чешће, у односу на контролну групу, имали сроднике оболеле од тумора мозга и малигних тумора других локализација. На основу досадашњих истраживања произилази да је наследни фактор у етиологији тумора мозга везан за мањи проценат ових тумора, док се спонтане генетске мутације у већини случајева могу сматрати значајним чиниоцем за њихову појаву.

Кључне речи: тумори мозга, деца и адолесенти, генетски фактори.