Etičko-pravne dileme u tretmanu infertiliteta na početku novog milenijuma

Сажетак

Једно од основних обележја новог миленијума је афирмација људских права у свим областима људског битисања с тежњом оживотворења деклерационих односа у реалистичко-постулисане односе. Развој савремених асистираних репродукционих метода у третману инфертилитета отворио је бројна етичка, правна, религиозна и социјална питања. Фертилизација in vitro, донација гамета, ембриона и преембриона, криопрезервација гамета, ембриона, ткива оваријума и тестиса, трансфер ембриона, генетски репродукциони поступци, клонирање и други софистиковани методи у решавању важног и деликатног животног и медицинског питања, инфертилитета, захтевају кооперацију медицинске професије и етичко-правне струке у циљу повезивања научно-истраживачког рада и одговарајућег, мудрог и иднивидуализованог клиничког приступа. Етички аспекти хумане репродукције, као и асистиране фертилизације, заснивају се на поштовању живота јединке и пре успостављања концепције, од стадијума преембриона, путем стадијума ембриона, фетуса и новорођеног детета. Овакав став у даљим истраживачким и клиничким подухватима подразумева легализацију свих поступака у оквиру асистираних репродукционих метода, информисаност и сагласност о њиховом спровођењу, уз поштовање основних етичких принципа: аутономије, користи, правде и опште добробити. Етички постулати у поступцима креирања новог живота помажу својим јасним упутствима у решавању могућих етичких дилема, заштићујући права лекара и свих учесника у одговарајућим поступцима, уз уважавање круцијалног принципа - поштовање људског достојанства.

Кључне речи: инфертилитет, етика, право.