УТИЦАЈ СМАЊЕНОГ САДРЖАЈА И ПРОМЕЊЕНОГ САСТАВА БЕЛАНЧЕВИНА И МАСТИ У ИСХРАНИ НА ХИСТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ И МЕТАБОЛИЗАМ БУБРЕГА У ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОМ МОДЕЛУ ПОЛИЦИСТИЧНЕ БОЛЕСТИ БУБРЕГА

Сажетак

Циљ рада је да се на моделу пацова (Han: SPRD-cy) покаже ефекат рано почете хипопротеинске дијете, односно дијете с промењеним садржајем протеина (соја уместо казеина), и ефекат додатка семена лана богатог омега-масним киселинама на ток полицистичне болести бубрега. Испитивање је вршено на мушким хетерозиготима од три недеље живота према протоколима дијете. 1) Тестирана група: хипопротеинска исхрана с 8 посто казеина ad libidum, у току 8 недеља; контролна група: 20 посто казеина ad libidum, у току 8 недеља; 2) Исти садржај протеина у тестираној и контролној групи, али промењен састав протеина: у тестираној групи протеин соје, а у контролној казеин, у два огледа, ad libidum, односно протокол pair feeding; 3) Тестирана група: дијета с 10 посто самлевеног семена лана; контролна група: уобичајени састав протеина и липида, 8 недеља, протокол pair feeding. На хистолошким исечцима ткива бубрега рађена је морфометријска анализа (мерење величине циста, пролиферација и апоптоза ћелија епитела тубула, бројање ћелија у интерстицијуму/макрофагних ћелија и процена обима фиброзе). Гасна хроматографија коришћена је за анализу липида у ткиву бубрега и јетре, а спектроскопија нуклеарном магнетском резонанцијом за анализу органских метаболита и осмолита у урину и у ткиву бубрега. Код животиња на хипопротеинској исхрани (с 8 посто казеина), као и на исхрани с 20 посто протеина соје, настало је значајно смањење величине циста, инфламације у интерстицијуму и фиброзе, пролиферације и апоптозе ћелија тубула, док су се код животиња на дијети с 10 посто семена лана смањиле инфламација и фиброза у интерстицијуму и умерено су се смањиле цисте, али без ефекта на пролиферацију и апоптозу ћелија тубула. У полицистичној болести бубрега код животиња, спектроскопија нуклеарном магнетском резонанцијом показала је да у прогресивном оштећењу бубрега настаје губитак метаболита из циклуса лимунске киселине, као и бетаина (појачано излучивање урином и смањен садржај у бубрегу). Исхрана сојом показала је супротан ефекат: задржавање у бубрегу анјона лимунске киселине и бетаина, упркос повећаном излучивању урином. Код животиња храњених додатком десетопостотног семена лана у исхрани, нађено је појачано излучивање цитрата урином, без алкалног ефекта дијете, мереног екскрецијом амонијака урином. У ткиву бубрега код животиња с полицистичном болешћу бубрега, с дијетом која садржи 10 процената семена лана, нађен је повећан садржај сукцината и бетаина. Липидни статус код животиња с полицистичном болешћу бубрега на исхрани сојом показао је повећан садржај линолеинске киселине и у јетри и у бубрегу. Осим тога, у бубрегу је био повећан садржај алфа-линолеинске киселине, а у јетри смањен садржај арахидонске киселине. У ткива бубрега животиња с полицистичном болешћу бубрега на исхрани с додатком семена лана нађен је значајно увећан садржај омега-незасићених масних киселина. Хипопротеинска исхрана и исхрана протеинима соје, као и додатак семена лана у исхрани, ублажава хистолошки експерименталну полицистичну болест бубрега. Исхрана сојом и дијета с 10 посто семена лана код животиња с полицистичном болешћу бубрега метаболички мења садржај виших масних незасићених киселина у бубрегу и јетри и обогаћује садржај ткива бубрега бетаином и метаболитима циклуса лимунске киселине, упркос губљењу метаболита урином. Међутим, метаболички путеви којима измењени састав беланчевина и липида у исхрани ублажава патохистолшке промене у експерименталној полицистичној болести бубрега нису јасни.

Кључне речи: полицистична болест бубрега, модел на пацовима Han:SPRD-cy, хипопротеинска исхрана, исхрана сојом, лан у исхрани, спектроскопија нуклеарном магнетском резонанцијом, незасићене масне киселине.