еКорпус – библиографски запис
LEČENJE AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA SA ST ELEVACIJOM METODOM PRIMARNE PERKUTANE KORONARNE INTERVENCIJE NA KLINICI ZA KARDIOLOGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE U BEOGRADU: KRETANJE I LEČENJE BOLESNIKA OD NASTANKA BOLA U GRUDIMA DO POKUŠAJA OTVARANJA INFARKTNE ARTERIJE
TREATMENT OF ACUTE ST ELEVATION MYOCARDIAL INFARCTION WITH PRIMARY PERCUTANEOUS CORONARY INTERVENTION IN DEPARTMENT OF CARDIOLOGY, CLINICAL CENTRE OF SERBIA, BELGRADE: MOVEMENT AND TREATMENT OF PATIENTS FROM THE ONSET OF CHEST PAIN TILL THE ATTEMPT OF REOPENING THE INFARCT-RELATED ARTERY
- Часопис
- Serbian Archives of Medicine
- Објављено
- Srp Arh Celok Lek. 2007;135(9–10):521–531.
- Врста рада
- ORIGINAL ARTICLES
Сажетак
Увод Лечење болесника с акутним инфарктом са ST елевацијом почиње по настанку симптома, тече кроз контакте са медицинским службама, а циљ је покушај отварања артерије одговорне за инфаркт примарном перкутаном коронарном интервенцијом. Укупно време исхемије је у корелацији с миокардном некрозом, те је веома важно да се предупреди сваки губитак у времену. Доказано је да антиагрегациона терапија има значајан утицај на отварање инфарктне артерије, на проходност микроциркулације и спречавање тромбозе стента.
Циљ рада Циљ рада је био да се утврди кретање и лечење болесника од настанка бола у грудима до изласка из сале за катетеризацију, те да се примене неопходне мере корекције у складу с медицинским препорукама и медицинско-правним обавезама.
Метод рада Рад је део пројекта SERBIA (Study on Efficacy of Patient TReatment in Belgrade after Onset of Acute ST Elevation Myocardial InfArction), који чине три фазе, али су овде представљене само прве две обављене фазе истраживања. Прва фаза је обухватила 228 болесника и ретроспективно прикупљање података из медицинске документације. Током друге фазе 277 болесника је помоћу посебног графичко-текстуалног формулара анкетирано по доласку у салу за катетеризацију, а подаци су проверавани у Градском заводу за хитну медицинску помоћ и Одељењу ургентне кардиологије Клинике за кардиологију у Београду. У трећој фази планира се побољшање формулара и његова дистрибуција установама које учествују у лечењу ових болесника.
Резултати Већина болесника се „кретала” центрифугално – од сале (службе хитне помоћи послале су 95% болесника, а друге здравствене установе 31% болесника центрифугално), уместо центрипетално – ка сали. Средње време реакције екипа Градског завода за хитну медицинску помоћ било је 15 минута, средња вредност укупног времена исхемије била је 260 минута; средње време од настанка инфарктног бола до дијагностичког ЕКГ било је 60 минута, док је средње време од дијагностичког ЕКГ до првог надувавања балона било 177 минута. У сали просечно протекне 18 минута до постављања уводника, а сам поступак траје 35 минута. Двојну антиагрегациону терапију болесници су добијали релативно касно на путу ка сали (екипа хитне помоћи не примењује клопидогрел код 84% болесника и аспирин код 86%, док друге здравствене установе не примењују клопидогрел код 40% а аспирин код 41% болесника).
Закључак Добро вођена медицинска документација је кључна за квалитетно надгледање болесника и рада медицинских служби. Добијени подаци показују да у организацији лечења ових болесника постоји доста могућности за њено унапређење, како би била у складу с важећим препорукама и медицинскоправним прописима. Трећа фаза овог пројекта је неопходна како би се то постигло.
Кључне речи: инфаркт миокарда; реперфузија; перкутана транслуминална коронарна ангиопластика; логистика