МЕСТО И УЛОГА МУКОЦИЛИЈАРНЕ БАРИЈЕРЕ И ТРАНСПОРТА У АНТИМИКРОБНОЈ ОДБРАНИ РЕСПИРАЦИЈСКЕ СЛУЗНИЦЕ

Сажетак

Систем мукоцилијарне баријере и транспорта представља прву линију локалне, неимунолошке одбране респирацијске слузнице носа, параназалних синуса, пнеуматског система средњег ува, епифаринкса, ларинкса и картилагинозног дела трахеобронхијског стабла до 16. генерације гранања дисајних путева. Поремећаји овог система предиспонирају развој како акутне тако и рекурентне или хроничне инфекције респирацијског система и у основи су 80 посто свих инфекција горњих дисајних путева, за разлику од дефеката неспецифичног и специфичног хуморалног и целулног имунитета, који се констатују само код око 20 посто болесника. Значајан напредак постигнут је прецизним дефинисањем услова за оптимално функционисање овог заштитног механизма (интактан цилијарни епител; мукус одговарајуће количине, висцероеластицитета, ацидности - pH и осмоларности; ваздух адекватне температуре, влажности и без штетних гасова; тзв. физиолошко дисање кроз нос), као и утврђивањем стања и обољења који те услове нарушавају (Картагенеров синдром, вирусне и бактеријске инфекције, инхалација сувог и веома хладног или прегрејаног ваздуха, неких гасова, пара и прашине, локална примена лекова са заштитним супстанцијама итд.). Увођење у клиничку праксу тестова за објективну дијагностику функције мукуса и цилија (клиренс сахарина и директно мерење фреквенције покрета цилија специјалним микроскопом с фото-ћелијом) и терапијског протокола омогућило би да се код знатног броја болесника избегне прогресија инфекције у дубока оштећења структура.

Кључне речи: неимунолошка одбрана слузнице, епител респирацијски, мукоцилијарни транспорт