ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА НАСТАВЕ ИНТЕРНЕ МЕДИЦИНЕ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ (1922–2002)

Сажетак

Катедра за интерну медицину и интерне клинике основане су у пролеће 1921. године. За ванредне професоре именовани су проф. др Раденко Станковић и проф. др Димитрије Антић, а за контрактуалног професора именован је др Александар Игњатовски, бивши редовни професор Универзитета у Варшави. Годину дана касније за ванредног професора изабран је др Александар Радосављевић. Основане су четири интерне клинике (Пропедевтичка интерна клиника и Прва, Друга и Трећа интерна клиника), које су биле смештене у баракама Опште државне болнице и Војне државне болнице. Када је завршена изградња зграда Интерне клинике и Опште државне болнице, интерне клинике су смештене у ове зграде као установе Медицинског факултета. Било је правило: један професор – једна клиника. Настава из интерне медицине почела је 31. октобра 1922. године из пропедевтике за студенте петог семестра. Наставу је водио проф. др Раденко Станковић, управник Пропедевтичке интерне клинике. Овај датум узет је за почетак наставе интерне медицине на Медицинском факултету у Београду. Наставу из интерне систематске клинике почео је проф. др А. Игњатовски 23. марта 1923. године, док су проф. др Д. Антић и проф. др А. Радосављевић држали наставу из области интерне медицине, којом су се претежно бавили. После Другог светског рата настава интерне медицине отпочела је у разрушеним зградама у тешким материјалним условима. Пропедевтичка интерна клиника преименована је у Четврту интерну клинику, која је наставила да се бави кардиологијом. Потом следе реформе, али је сигурно најзначајнија законска одлука да се клинике претварају у болнице, издвајају из Медицинског факултета и организују као Клинички центар Медицинског факултета, потом Универзитетски и најзад Клинички центар Србије, као база за наставу. У градским болницама, касније клиничко-болничким центрима, формирају се наставне базе. Изградњом Клиничког центра (завршена поликлиника) долази до нове реформе. Наиме, формирају се институти које чине специјализоване гране интерне медицине и хирургије, нестаје интерна медицина као целина, већ је Катедра интерне медицине једина организација која окупља сараднике и наставнике, води и организује наставу. Наставници и сарадници раде у специјализованим институтима, имају двојни радни однос. Тако су оформљени институти за пулмологију и туберкулозу, за гастроентерологију и хепатологију, кардиоваскуларни систем, ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма и други. То је данашње стање интерне медицине, односно њених специјализованих делова по институтима заједно, са сродним хируршким специјалностима.

Кључне речи: интерна медицина, клиника, институт, Клинички центар, катедра.