ПРЕНОС ГЕНЕТСКОГ МАТЕРИЈАЛА БАКТЕРИЈЕ STREPTOCOCCUS PNEUMONIAE ПРОЦЕСОМ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

Сажетак

Streptococcus pneumoniae је једна од главних патогених бактерија респирационог система, која најчешће изазива пнеумонију, запаљење средњег ува, бактеријемију и менингитис. Такође, пнеумокок је једна од највише проучаваних бактерија. Нека врло значајна научна открића учињена су на експериментном моделу пнеумокока: трансформација; DNK као носилац генетских инфорамција; улога капсуле бактерије у резистенцији на фагоцитозу; имуногеност полисахарида капсуле; терапијско деловање пеницилина, као и механизам резистенције на бета-лактамске антибиотске лекове. S. pneumoniae је једна од ретких врста бактерија које су природно трансформабилне и код којих је трансформација основни начин размене генетског материјала. Трансформација гена је процес у коме ћелије преузимају слободну DNK из околног медијума и инкорпоришу је, при чему настаје измена генотипа, која се преноси наслеђем. Потпун процес се може поделити у неколико фаза: a) развој компетенције (способност преузимања DNK); b) везивање DNK; c) транспорт DNK; и d) интеграција DNK у хромозом ћелије примаоца. Детерминанте кодиране у хромозому су ограничене на пренос у исте бактерије или у сродне врсте бактерија. Као последица рекомбинације између врста настају мозаички гени, који се састоје од наизменичних блокова нуклеотида, пореклом од донора и примаоца. Ако селекција делује на овом нивоу, корисни "мозаици" постају фиксирани у популацији бактерија, а могу се и хоризонтално ширити из једне у другу врсту бактерија. Хоризонтални пренос гена и хомолога рекомбинација доводи до стварања разноликости гена. Код пнеумокока, резистенција на бета-лактамске антибиотске лекове настала је услед стицања детерминанти резистенције, попут ниско-афинитетних пеницилин-везујућих протеина процесом хоризонталног преноса гена од виридансних стрептокока. Гени који кодирају детерминанте вируленције могу се преносити између пнеумокока и сродних врста бактерија. Ова појава утиче на настанак врло резистентних и вирулентних изолата S. pneumoniae. Такође, измене гена који кодирају синтезу аутолизина и доводе до промене серотипа могу ометати идентификацију пнеумокока и бити узрок неуспеха деловања вакцине.

Кључне речи: Streptococcus pneumoniae, процес трансформације, генетски материјал.