АГРАНУЛОЦИТОЗА И АКУТНИ КОРОНАРНИ СИНДРОМ У АПАТИЧНОЈ ХИПЕРТИРЕОЗИ

Сажетак

Приказан је случај шездесетдвогодишње пацијенткиње са рецидивом хипертиреозе и агранулоцитозом као компликацијом примене тиреосупресивне терапије. Након лечења агранулоцитозе обустављањем тиамазола и применом фактора раста за гранулоцитну лозу, G-CSF, преведена је на Институт за ендокринологију ради терапије основне болести. Вредности тироксина (укупног и слободног) биле су веома повишене, уз транзиторни пораст трансаминаза, креатин киназе и лактат дехидрогеназе, као и перзистирајућу хипокалијемију. Фиксација штитасте жлезде J¹³¹ показала је високе вредности, па је примењена терапијска доза J¹³¹ (5 mCi). При пријему су ЕКГ налазом регистровани дубоки негативни T талас у свим стандардним одводима, AVF и V3-V6, а плитко негативни T у V1 и V2. Током хоспитализације ЕКГ налази показују продубљивање негативних T таласа уз благу елевацију ST сегмента, те је пацијенткиња лечена бета блокаторима и коронарним дилататорима, као non-Q инфаркт. Увођењем у еутиреоидно стање (клинички и лабораторијски), долази до потпуне нормализације ЕКГ налаза, а учињена коронарографија два месеца касније показује нормалан налаз на коронарним крвним судовима. Акутни коронарни синдром код приказане пацијенткиње би се могао објаснити хиперметаболичним стањем, као и последицама агранулоцитозе (инфекција, фебрилност, анемија, хипокалијемија), које су довеле до повећаних метаболичких захтева.

Кључне речи: Грејвсова болест, компликације терапије, агранулоцитоза, акутни коронарни синдром.