КОАГУЛАЦИОНИ СТАТУС КОД БОЛЕСНИКА СА ТРОМБОЗОМ ДУБОКИХ ВЕНА ДОЊИХ ЕКСТРЕМИТЕТА

Сажетак

Тромбозе дубоких вена (ТДВ) доњих екстремитета представљају значајан медицински проблем, како због могућег развоја плућне емболије и смртног исхода (рана компликација), тако и због настанка посттромботског венског застоја са настанком венских улкуса и инвалидитета оболелих (касна компликација). Циљ овог рада је да се утврди утицај ТДВ доњих екстремитета на промену коагулационог статуса болесника, као и да се поставе основни дијагностички параметри за рану и брзу дијагнозу ТДВ доњих екстремитета на основу поремећаја коагулације оболелих пацијената. Проспективно је анализирана серија од 30 болесника који су примљени на Васкуларно одељење Хируршке клинике у Нишу у периоду од 1. августа 2000. до 31. јула 2001. године због ехосонографски верификоване тромбозе дубоких вена доњих екстремитета. Праћени су следећи параметри коагулационог статуса: протромбинско време (PT), парцијално тромбопластинско време (PTT), фибриноген, протромбин фрагмента 1+2 (Ф 1+2), D-димер, антитромбин III (AT III), VII фактор коагулације и број тромбоцита. Утврђено је постојање активације коагулације, повећање TAT комплекса и D-димера, као и снижење вредности AT III. Запажено је пролазно повећање протромбин фрагмента 1+2 (Ф 1+2) два до четири дана од започињања терапије, што може указивати на недовољне почетне дозе хепарина. Плазма D-димер, фибрин мономер, протромбин фрагмент 1+2 (Ф 1+2) и тромбин-антитромбин III комплекс били су директно везани са екстензивношћу процеса, при чему је највећу сензитивност имало одређивање D-димера. Сложеност патофизиолошких механизама коагулационих поремећаја код болесника са ТДВ доњих екстремитета доводи до тога да ови поремећаји у великој мери још нису расветљени и да представљају значајан дијагностички и терапијски проблем.

Кључне речи: тромбоза дубоких вена (ТДВ), коагулациони поремећаји.