УДАЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ЛЕЧЕЊА ПОВРЕДА СЕКТОРСКИХ И СЕГМЕНТАЛНИХ ЖУЧНИХ ВОДОВА

Сажетак

Хируршки значајне варијације секторских и сегменталних жучних водова десног лобуса јетре јављају се код значајног броја пацијената. Учесталост повређивања ових водова није позната јер лигатура малих жучних водова може проћи без озбиљних симптома. Током периода од 27 година (1. 1. 1974–31. 12. 2001), поред 168 болесника са бенигним стенозама жучних водова типа I, II, III и IV, по Бизмутовој класификацији, лечили смо 13 болесника с повредама секторских и сегменталних жучних водова – четири болесника код којих се повреда десила у нашој установи и девет којима се десила у другим установама. Повреда је препозната током операције код сва четири наша болесника. Код три болесника урађена је непосредна реконструкција, код два директном термино-терминалном анастомозом, а код једног анастомозом повређеног жучног вода са цревном вијугом по Руу (Roux), док је код једног болесника повређени жучни вод лигиран. Ни код једног од девет пацијената код којих се повреда десила у другим установама она није била препозната током операције. Од тих девет пацијената четири пацијента су имала билијарни перитонитис, четири спољашњу жучну фистулу а један болесник бол и температуру због апсцеса у недренираном сектору јетре. Сва три наша болесника код којих је извршена примарна реконструкција имала су брз и успешан опоравак и у даљем току су без симптома. Болесник код кога је повређени секторски вод био лигиран после низа компликација завршио је летално. Код сва четири болесника упућена са билијарном перитонитисом, након релапаротомије, лаваже и дренаже, развила се спољашња жучна фистула која се код три болесника спонтано затворила док је код једног болесника морала бити урађена анастомоза с изолованом цревном вијугом по Руу, јер фистула није показивала знаке спонтане санације. Од четири болесника који су упућени због спољашње жучне фистуле, код два болесника фистула се спонтано затворила а код два болесника повређени вод је морао бити анастомозиран с цревном вијугом по Руу јер жучна фистула није показивала знаке спонтане санације. Један болесник упућен с боловима и апсцесом јетре због лигатуре секторског жучног вода оперисан је, а повређени вод је анастомозиран с цревном вијугом по Руу. Годину дана касније дошло је до стенозе анастомозе, те је болесник био поново оперисан и начињена је широка реанастомоза жучног вода са цревном вијугом. Свих 12 живих болесника праћено је од девет месеци до 27 година (просечно 9,2 године) и сви су без симптома. Начин лечења оперативних повреда секторских и сегменталних жучних водова зависи од времена препознавања, величине повређеног жучног вода и врсте компликације, те мора бити прилагођен тим околностима.

Кључне речи: секторски и сегментални жучни вод, повреда, лечење.