Karcinom pankreasa - od gena do terapije

Сажетак

Карцином егзокриног панкреаса је трећа најчешћа неоплазма гастроинтестинумског система и одликује се агресивним растом и екстремно лошом прогнозом, што га чини четвртим најчешћим узроком смрти од малигних болести. Карцином панкреаса је генетска болест и мутације три врсте гена могу бити укључене у карциногенезу: тумор-супресивни гени (p16/Rb, TGF/DPC4, p53, BRCA2), онкогени (K-ras) и гени поправке DNK. Увођењем сазнања из генетике карцинома у клиничку праксу (испитивање сока панкреаса и дуоденума, столице и мокраће на серолошке маркере), могуће је побољшати ефикасност скрининга ризичних група болесника, рану дијагностику, терапију и прогнозу болести. Клинички симптоми и знаци карцинома панкреаса су хетерогени и неспецифични: бол у епигастријуму, жутица, губитак у тежини тела, дијабетес мелитус, тромбоза вена или малигни тромбофлебитис, психички поремећаји или промене по кожи. Методима визуализације (imaging) најлакше се поставља дијагноза карцинома панкреаса, а међу њима комбиновање серолошких и молекуларних маркера с ендоскопском ултрасонографијом или компјутеризованом томографијом представља најпогоднији поступак. Једини потенцијално куративни приступ у терапији је хируршки. Примењују се и интраоперациона радиотерапија и хемиотерапија гемцитабином, а наду буде и нове терапијске стратегије: примена металопротеиназа, инхибитора ангиогенезе и генска терапија.

Кључне речи: панкреас, карцином.