ЗНАЧАЈ МАГНЕТСКЕ РЕЗОНАНЦИЈЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ И РАЗУМЕВАЊУ ПРИРОДЕ ПАТОЛОШКИХ ПРОМЕНА У МУЛТИПЛОЈ СКЛЕРОЗИ

Сажетак

Мултипла склероза је хронично инфламационо и демијелинизационо обољење централног нервног система које одликује имунски посредовано мултифокусно оштећење мијелина. Конвенциона магнетска резонанција је суверен дијагностички метод у приказивању патолошких промена у мултиплој склерози. Велика сензитивност овог метода омогућава да се код 95 посто ових болесника на секвенцијама тзв. T2-weighted (T2W) и proton density региструју мултипле, фокусне хиперинтензивне зоне на предилекционим местима у централном нервном систему. Међутим, чињеница да се овакве промене на овај начин могу да открију и у другим обољењима централног нервног система наметнула је потребу за мерилима која би повећала специфичност налаза магнетске резонанције у мултиплој склерози. Хиперинтензивне зоне на секвенцији T2W, које нису хистопатолошки специфичне, врло слабо корелишу са степеном неуролошког дефицита код болесника од мултипле склерозе, за разлику од тзв. хроничних хипоинтензивних лезија („црне рупе”), које се виђају на секвенцији T1W и које представљају корелат губитка аксона. Чињеница да конвенциона магнетска резонанција није сензитивна за приказивање хистопатолошки доказаних промена, у наизглед нормалној белој маси мозга код болесника од мултипле склерозе, наметнула је потребу за развијањем допунских метода – преноса магнетизације (magnetization transfer) и магнетске резонантне спектроскопије. Ове нове технологије магнетске резонанције омогућиле су бољи увид у разјашњење природе промена у мозгу ових болесника. Наиме, оне су показале да губитак аксона, као корелат трајног неуролошког оштећења, није у вези само с фокусним хроничним хипоинтензивним лезијама на секвенцији T1W, већ је врло заступљен и у наизглед нормалној белој маси мозга болесника од мултипле склерозе.

Кључне речи: мултипла склероза, магнетска резонанција, пренос магнетизације, магнетска резонантна спектроскопија, губитак аксона.